Srpski-vo.com

Prošlo je više od dve godine, od kada je nastao ovaj blog i ideja da bi trebalo skinuti neki kilogram od 124.4, koliko sam ih tada imao. Sad ih imam i više, a razlog zašto vam neću reči cifru saznažete uz par redova strpljenja i malo matematike. Krenimo redom…

Bio sam kod nutricioniste. Znam da će ova rečenica nekim zlobnicima stvoriti sliku, kako me njih pet vuku u ordinaciju nekog doktora, koji je reč meso izgovorio još na fakultetu, ali nije bilo tako. Sam sam se rešio. Nije mi smetalo što svaki put kad se zapertlavam brinem da li ću se onesvestiti, nije smetala ni savest kad klincima pojedem slatkiše, nije smetao ni nevidljivi holesterol,  ni trigliceridi, ali snimak malog fudbala na kojem sam se ogledao u nekoliko situacija učionio je svoje (ako se pojavi na youtube.com-u odmah cu vas obavestiti). Ostavio je utisak, koji će nadam se potrajati.

Pošto se ne sećam kada mi je u tanjiru nešto ostalo (uvek su me hvalili kad pojedem sve), jedini način da ostanem pri starim navikama je da manje toga stavljam u isti. E, tu se pojavila ideja o količinama i odlasku kod nutricioniste.

Nakon nekoliko jednostavnih merenja, stao sam na japansku spravu marke TANITA, koja je izbacila nešto poput fiskalnog računa. Procenat masti i mišića u određenim delovima tela:

Ruka leva: 2.3 kg masti i 5.4 kg mišića.

Ruka desna: 2.1 kg masti 5.4 kg mišića.

-Znači dešnjak si – reče doca.

- Jesam – rekoh.

Noga leva: 4.6kg masti i 15.6 kg mišića

Noga desna: 4.7 kg masti i 15.7 kg mišića

Trup: 23.2kg masti i 47.6 kg mišića

Doca sabra brojke i ispade da je malo toga ostalo za ono u glavi. Nastade neprijatna tišina, koju on prekide utešnom konstatacijom da imam više mišića nego masti i da bi trebalo lako da gubim kilograme.

Sastavi mi jelovnik, stavi sve u fasciklu i reče da se javim za tri nedelje.

Prošlo je svega pet dana. I dalje mrdam…

Ovaj blog ne bi bio kompletan bez tema koje zagorčavaju život, podižu pritisak i nivo holesterola. Nije im mesto u načinu života koji se trudim da promovišem, ali neki kažu da je dobro izbaciti iz sebe sve što te muči, pa će bili lakše. Nekoliko puta sam to pokušao verbalnim putem, pa se ispostavilo da imam apsolutno oprečna mišljenja sa nekim ljudima iz okruženja, pa sam rešio da ćutim. Kažu važniji su dobri odnosi sa rodbinom, što sa ženine strane što sa moje, od iznošenja svog zdravorazumskog pogleda na stvari. U stvari problem je što smo imali toliko različite stavove da se je očigledno da nešto od toga ne može biti zdravorazumsko. Pa da se ne vređamo…

Iz tog razloga, ovaj blog, pored uloge da podseća na zdrave navike i način života, ima i tu nezahvalnu ulogu „ventila“. Ovog puta tema je ZASTAVA KRAGUJEVAC.

Naime, ovih dana je aktuelno izjašnjavanje radnika pomenute fabrike oko njihove budućnosti. Digla se velika frka šta će sa njima biti, pa sindikat pokušao da poništi ugovor sa FIAT-om koji im ništa ne garantuje i tako dalje i tako redom. Trenutno je ponuđeno nekoliko opcija od kojih, po mom skromnom mišljenju, najgora je da ostanu da rade, jer:
-    oni koji su blizu penzije (pet godina do penzije) primaće 26000 dinara mesečno, dok ne odu u penziju.
-    sledeća opcija je 300 evra po godini staža otpremnina. Prosek godina u fabrici je 48 što znači da je veoma mali broj radnika sa malim brojem godina staža. Na primer, 20 godina staža  6000 evra.
-    treća opcija je 10 prosečnih plata u privredi republike što iznosi oko 438000 dinara.

I opet kukaju.

Zastava Protest

Problem je bio i sa gašenjem čuvenog ZZO-a prošle godine kada su ponovo radnici protestvovali i tražili da se život ZZO-a produži. Reč je o nekoj vrsti biroa gde su čekali na sledeći posao i primali mesečnu naknadu da ne rade ništa. Isto tako kada su Đelić i Vlahović pre nekoliko godina izmislili ZZO jedva su izvukli živu glavu, jer je razularena masa bukvalno htela da ih linčuje.

Skoro sam čuo podatak da je u Zastavu uloženo oko 500 miliona evra u poslednjih 15 godina na kupovinu takozvanog socijalnog mira. Kada to podelite na 15×12 = 180 meseci, to je oko 2, 8 miliona evra mesečno, i ako je u fabrici bilo 20000 radnika znači da je svaki radnik dobio po 138 evra mesečno u poslednjih 15 godina, mojih i vaših para direktno iz budžeta Republike Srbije. I pored svega toga kada čujem da su isti ti radnici ZASTAVE danas nezadovoljni. I ne samo to, već pominjani zdrav razum sa početka ovog posta mi govori da sam budala što radim i uopšte plaćam porez koji puni budžet koji se tako troši. Pored svega navedenog FIAT je oslobođen poreza, oslobođen je plaćanja komunalnih usluga, samo da bi zaposlio 4500 hiljade nezadovoljnih ljudi koji su godinama muzli ovu državu (daj bože da se zaposli neko mlađi). Šta je sa radnicima nekih manjih firmi koje su propale? Njima se nije pomagalo, jer nemaju socijalnu i glasačku težinu.

Zastavu je trebalo zatvoriti još kada je sa 200000 vozila godišnje spala na kapacitet od 5000 i sada bi taj problem bio daleko iza nas i ne bi nas koštao para i zdravlja. Najviše sam živaca pogubio jednom prilikom kada sam čuo da je ZASTAVA pomogla izgradnju tornja na Avali poklonivši jedno vozilo. Zaista lep gest!

Izvinjavam se što će biti i ovakvih postova, ali eto prilike da ako i vas muče slične teme ostavite komentar i bar malo sebi olakšate. Nećemo biti usamljeni

Pisao sam već o ishrani kada imate povišen holesterol, pomenuo sam badem, ali njegova uloga je daleko veća od puke dozvole da ga koristite ukoliko imate povišen holesterol. Preporučuje se i zdravima, a evo i zbog čega.

Badem sadrži monozasićene masne kisline, koje blagotvorno deluju na smanjenje holesterola i smanjuju rizik od srčanih bolesti i arterioskleroze. Pored toga, badem sadrži vitamin B6, koji je veoma značajan za očuvanje nervnog i imunološkog sistema, kao i vitamin E, koji je ključan faktor za zdravlje srca. U ovom čudotvornom voću nalazi se i magnezijum, neophodan u procesu stvaranja energije, kalijum, potreban za regulisanje i smanjenje krvnog pritiska, kao i kalcijum, koji je osnov zdravih kostiju.

Znam da mnoge od vas brine njegova visoka kalorijska vrednost, ali po nekim istraživanjima, badem blagotvorno utiče na regulisanje i ubzanje metabolizma, što dovodi do smanjenja viška kilograma.

Najbolje je koristiti sirove plodove, ne pečene i ne posoljene, što vam iskreno mogu preporučiti. Ukusni su i čini mi se da će mi posatiti omiljena užina (pet obroka dnevno je preporuka Svetske zdravstvene organizacije, čak i prilikom težnje da se smanji broj  kilograma, pa nikako nemojte izbegavati užinu).

Najveća mana bademu je visoka cena, ali 25 grama dnevno možete sebi priuštiti uprkos finansijskoj krizi. Cena badema, ovih dana na pijacama i po radnjama, je 900 dinara  za kilogram, što znači da je za 25 grama dnevno potrebno izdvojiti 675 dinara mesećno. Kažu, da zdravlje nema cenu.

Teško je vratiti se. Ili nastaviti, svejedno. Pre svega zbog činjenice da na ovom blogu stoje neki postovi, koji svedoče o razmišljanjima i postupcima koji iz ove perspektive deluju potpuno strano. Razmišljao sam o tome kada sam pokretao blog i sada mi je bilo potrebno jako puno vremena kako bi se vratio i „pogledao vas u oči“ ovim novim postom. Najveći podstrek da nastavim dala mi je poseta bloga, koji je iako ne ažuriran imao neke posetioce sličnih problema zahvaljujući velikom Google-u, koji su nabasali tragajući za inspiracijom i savetima. U tom cilju odlučio sam da nastavim  sa pisanjem o zdravom načinu ishrane, kretanju i suzdržavanju od upotrebe šećera, slatkiša i svega u cilju smanjenja kilograma, masnoća u krvi, povišenog pritiska, podrhtavanja živaca, kao i o svom putu ka smanjenju kilograma i svega pomenutog.

Lično nastojim da se pridržavam svega toga, iako cifre na vagi su se povampirile. Ipak, najgore što čovek u ovakvim situacijama može da uradi je da se preda. Čitajući neke članke o uspešnim preduzetnicima naišao sam na ideju da je tajna uspeha upravo u  velikom broju neuspelih pokušaja koji se okončaju jednim uspešnim. Iako sam povratio skoro svaki kilogram, nisam odstupio od svih principa koje sam postavio. Šećer i dalje ne konzumiram, već 310-ti dan, ni u kakvom obliku, uključujući sokove gazirane i negazirane. Šetnju sam sveo na minimum dugo nisam uopšte bio fizički aktivan i suština povratka kilograma je upravo u tome. Zašto? Verujte da na to pitanje nemam jasan odgovor. Pored toga i nepisano pravilo kojeg sam se pridržavao je prekršeno, a ogleda se u svakodnevnom svraćanju do pekare. Trenutno radim na skupljanju snage za uspostavljanjem četvrtog principa koji će upravo to preduprediti: ne bliže pekari od 20 metara. Kada budem spreman dodaću ga na spisak. Imam dilemu samo oko kontinuiteta: da li otići do poslastičarnice prekršiti i poslednje preživelo pravilo o šećeru, pa onda nastaviti sve u verziji II, ili nastaviti započeto s obzirom da je zamisao da sve traje 1000 dana? Za sada sam bliži prvoj opciji, ali ukoliko bude promena obavestiću vas na vreme. Čujemo se uskoro…

Pozitivna Nula

I dalje nema napretka na vagi (118,4 kg). Ok, šta je tu je. Ne mogu da kažem da sam zadovoljan, ali nisam ni nezadovoljan. Pozitivna Nula. Planiram da u narednom periodu pokrenem ofanzivu koja bi spustila cifre na podnošljiviji nivo.

Ipak, neće biti lako s obzirom da se spremam da posetim malo Evrope za Uskrs i 1. maj vezano. Rekoh, izbori se bliže pa bi trebalo na licu mesta proveriti koliki su to fondovi što nam obećavaju i šta kažu gde su, po njima, granice Srbije. Prvi put imam priliku za susret oči u oči. Dobro, ne računa se brčkanje po Egejskom moru,  s obzirom da je bilo više naših ljudi nego Evropskih.

Naravno, neću vam reći gde idem. Pogotovo kad sam video jednu TV reklamu sa Draganom Jovanovićem snimljenu baš tamo. U pitanju je najpopularnija turistička destinacija u vangradskim sredinama naše velike zemlje. Moja baba kad bi birala odabrala bi da ide baš tamo. Nemam ništa protiv toga, ali se osećam malo k’o iz juga u mercedesa. Prvi put idem pa ’oću baš u centar. Ko pravi srpski-vo. Valjalo bi prethodno neko privikavanje pre toga, neka pretkomora, al’ s obzirom da je pitanje koliko će nam Evropa daleko biti posle izbora nema se vremena za to. Iz logora na vruću prasetinu. Jedi dok ima, pa šta bude.

Ipak, čini se da će mi najveći odmor biti skloniti se od još jedne predizborne ludnice.  Moram priznati da polučasovna dnevna šetanja i u tom segmentu igra svoju ulogu. Mnogo više strpljenja i mira imam kada prošetam. Okrenem krug u kasno popodne i posle toga bez problema mogu da svarim bilo kakve predizborne spotove, poruke i obećanja.

Nastaviću i po Evropi da šetam, biće i dužih relacija. Slatkiše sam odavno prežalio, mada kažu da je njihov šećer slađi. Za mene će to ostati tajna. Jedino me brine kako preživeti u busu osam dana bez grickalica. A svi te nude.

Ako niste već pogodili gde putujem, strpite se, biće slika sa prvog proputovanja srpskog vola po Jevropi.

Konačno sam smogao snage za novi post. Najpre se izvinjavam svima koji su posećivali blog u nadi da će naći nove postove i možda izgubili nadu da će ih uopšte biti. Evo, ipak ih ima i jedino što mogu reći je da ću nastojati da se ovako duga pauza više ne ponovi.

Šta se u međuvremenu dešavalo? Pa, ako kažem ništa, definitivno ću biti u pravu. Što se tiče kilograma na vagi stvari upravo tako stoje. Cifre su od 118 do 119 kg već mesec i više dana. Upravo to je glavni razlog zašto nisam postovao. Kada vam nešto ne ide u skladu sa očekivanjima onda zažmurite na oba oka u nadi da će se nešto promeniti ne priznajući sebi činjenicu koja je očigledna da se samo od sebe ništa neće dogoditi. Pisanje na blogu bi me vratilo natrag u realnost koju sam smatrao poražavajućom, pa sam neprijatnu situaciju izbegavao danima. Naravno, nijednog trenutka mi nije palo na pamet da odustanem, već je ideja o novom postu uvek odlagana za sutra.

Kao što rekoh, daleko od toga da sam odustao od principa. I dalje šetam pola sata dnevno, ne jedem ništa što sadrži šećer i ne grickam omiljene gluposti. U čemu je onda problem? Problem je u milion sitnica koje sam činio ili ne činio u prva dva meseca, koje su, ispostavlio se, ključne za skidanje kilograma. Gubitkom početnog entuzijazma i motivacije, skidanje kilograma je spalo sa prvog mesta prioriteta u mom životu, pa sam počeo da svraćam u pekaru, što u prvih 70-80 dana nisam radio, na primer. Naravno, konzumiram integralne stvarčice, ali izgleda da je i to dovoljno. Ponekad u nedostatku ražanog, navalim na beli hleb od koga na kraju ne ostane ni mrva. Pešačim, ali ponekad to preraste u dovlačenje do kuće uz kajanje zašto sam se uopšte toliko udaljio. Sa takvim stavom u glavi teško se mogu očekivati rezultati. Pokušavao sam nekoliko puta da se trgnem, ali sam sve pripisivao „prolećnom umoru“, koji kažu stvarno postoji.

Ipak, nije sve tako crno. Ovih dana se spremam da zadam konačan udarac letargiji. Najvažnija stvar je da se i dalje pridržavam principa i tek u ovom lošem periodu sam provalio njihovu vrednost. Da nije bilo datih obećanja sigurno bi slatkiši doživeli sudbinu belog hleba, pa bi cifre na vagi obarale rekorde. Pre neki dan mi je palo na pamet da borba traje 1000 dana, što mi je na neki način dalo snage da ponovo počnem da razmišljam pozitivno i konačno smognem snage i za ovaj post. Možda bi to neki psiholog bolje umeo da objasni postojanje ovako teških faza, ali definitivno sam skapirao da je važno imati dug period ispred sebe i konkretan cilj. Bez toga sve bi se već odavno srušilo. Ovako, idemo dalje!

Uz još jedno izvinjenje zbog pauze, najavljujem bolje dane i niže cifre na vagi!
Dole kilogrami, živela zdrava hrana!

Ovog meseca po svemu sudeći neću postići očekivani rezultat od 115,2kg, što bi bilo tri kg mesečno. Razloge za tako nešto pored zasićenja i nešto manje motivacije treba tražiti u odlasku na zimovanje. Naime, proveo sam sedam dana na planini, što kada je dijeta u pitanju može biti vrlo rizično. Poučen iskustvom od prošle godine kada sam sa visine od 2000m doneo isto toliko grama, sada sam imao ideju da se vratim sa istim brojem kg sa kojima sam i otišao. Na prvi pogled se čini da odlazak na zimovanje ide u prilog skidanju kg, ali upravo se iza toga krije opasnost. Najpre neke stvari vezane za način ishrane na kojem sam već bio navikao morao sam da menjam. Naravno, nisam prkršio ni jedno pravilo iako je bilo iskušenja,

ali sam, na primer, vrlo rado ražani hleb zamenio belim. Takođe, morao sam da prihvatim hranu takvom kakva je, što je ponekad ličilo na pravi masni pir, pa će povratak na uobičajni režim ishrane ličiti na post na vodi.

Pored toga razređen planinski vazduh i najmanje napore pretvara u iscpljujuće pa imate utisak da ste se dovoljno istrošili da možete jesti do mile volje. Tako sam prošle zime nabacio nekoliko kg misleći da samo nadoknađujem izgubljenu energiju, dok su se u suštini gomilale nove naslage sala, sa kojima sada vodim borbu. Ipak, zadovoljan sam povratkom sa istom cifrom na vagi s obzirom da vanredne situacije nisu pogodne za skidanje kilograma.

S obzirom da se zvanično merenje poklapa sa osmim martom, pokušaću da u narednih nekoliko dana pooštrim dijetu i brojem kilograma ulepšam dan lepšoj polovini. Naravno do tada cifre su tajna.

Iako, ne verujem u priču da se mi nešto drastično razlikujemo od ostalih naroda na ovoj planeti, ponekad se javi crv sumnje. Evo, na primer, danas je izuzetno hladno. Moja ideja o tome da je zima prošla je bila pogrešna i preuranjena. Uživao sam nekoliko dana u brzom pešačenju po lepom prolećnom vremenu, dok će naredna šetnja bez kape i šala morati da sačeka. Sneg se vratio i umesto da se, kao sav normalan svet, zapitam da li je pametno brzo pešačiti po takvom vremenu, ja se nijednog sekunda nisam dvoumio. Mene nešto da spreči? Nema šanse. Još kad mi je žena rekla da možda treba da sačekam da se vreme smiri i prestane mećava, umalo da povećam šetnju na sat vremena. Čist inat. Doduše, dobro sam se obukao i sav ponosan krenuo po planu.

Na pola pešačenja sneg se smirio i postalo je jako prijatno na čistom vazduhu. Tada mi pade napamet da sam mogao krenuti 20’ak minuta kasnije i ne bih se smrzavao. E, tako rade, na primer, neki narodi koji u svom rečniku nemaju pomenutu reč.

Na kraju, pitam se da li ćemo ikada izbrisati po neku reč iz rečnika i zakrpiti zlatni ćilim koji pomenu jedan predsednički kandidat u nedavnoj predizbornoj kampanji?

Konačno je došao i dan drugog zvaničnog merenja, tj. prošlo je dva meseca od početka poduhvata. Cifra od 118,2 kg je sasvim OK. Zadovoljan sam napretkom od -3 kg mesečno ili 100g dnevno – cela čokolada manje svaki dan. Sve preko toga je prebrzo i postoji rizik od naknadnog vraćanja kilograma.

Postoji, međutim, i druga strana priče, vezana za motivaciju. Osećam da me očekuje veoma težak period. Početna motivacija bledi. Većina ljudi oko mene već smatra normalnim moja nastojanja da se pridržavam pravila, a i ja se okrećem drugim stvarima. Naravno, reakcija okruženja i moje stavljanje dijete u drugi plan su sasvim očekivane i prirodne pojave. Ipak, ponekad ponovim sam sebi da već dva meseca ne konzumiram šećer, pešačim i ignorišem nepotrebno punjenje stomaka svakakvim glupostima, i uveren sam da ću izdržati do pobede. U principu možda i treba tako. Pravila su pravila, držim se njih bez preteranog zamišljnja i efekti će sami doći.

Obećao sam iskušenje u palačinkarnici, što se još uvek nije dogodilo. Ipak, radilo se nešto po tom pitanju. Danas sam bez većih problema prisustvovao izjedanju veće količine sladoleda na moje oči, dok su me ukrašene torte iz izloga mamile sa svih strana. Uspeo sam u takvom okruženju da provedem čitavih sat i kusur. Rasprava o trenutnoj političkoj situaciji, treba li ići na nove izbore, kako odbraniti izgubljeno, zašto su baš sada uhapsili Džaju, a gde su Terzić i ostali, učinila je da sva ta hrana ispred mene izgleda poput našeg puta u Evropu – svuda je oko mene, a ja se držim svojih principa. Dobro, bre, ljudi ima li u ovoj državi neko ko može da uradi nešto bez inata? ’Ajmo u Evropu …

Lutajući naokolo u potrazi za inspiracijom naleteo sam na odličnu priču čuvenog kompozitora i velikog gurmana, Vokija Kostića, koji je uspeo za samo godinu dana da skine čak 55 kilograma. U svojoj knjizi „Gastronomski dnevnik“, pored 700 različitih recepata iz svih faza svog života, on opisuje probleme sa kojima se suočavao ostvarujući svoj cilj koji je daleko prevazišao moja nastojanja. Naime, on je imao plan da svake nedelje skine po kilogram, pa je u periodu od 1. maja 1982. do 1. maja 1983. skinuo čak 55 kilograma što je čak preko njegovih očekivanja. Doduše, njegov poduhvat je imao daleko rigoroznija pravila.

Evo njegovih saveta:

- tri obroka dnevno u isto vreme svaki dan,

- pešačenje 15 km dnevno ili 2h (Vukov Spomenik – Lion – Kalemegdan – Vukov Spomenik),

- spavanje 8h,

- svakog ponedeljka merenje,

- zabranjeno je jesti šećer, slatkiše, voćne sokove, testa, hleb samo za doručak 1 parče, krompir, zrnasto povrće (pasulj, grašak, soja), masne sireve, maslac, svinjsko meso, svinske prerađevine,

- jesti povrće, teleće, juneće i goveđe meso, ribu, živinsko meso, sir, kiselo mleko, jogurt, jaja, jabuke kao jedino voće, džem za dijabetičare,

- piti samo i isključivo vodu i to samo običnu negaziranu,

- sve što se jede sipa se u tanjir pre obroka i ne dodaje se naknadno,

- zavaravanje salatom od slatkog kupusa i kiselog mleka,

- strpljenje,

- bilo gde da se nalazite i u bilo kojim okolnostima pravila su na snazi.

Pored ovih pravila on iznosi i deset zapovesti Gospoda Vokija:

1. Ja sam sebi gospod nemoj slušati druge osim mene.
2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika od hrane; nemoj joj se klanjati niti joj služiti.
3. Ne uzimaj zalud propise dijete svoje.
4. Sećaj se dana slabljenja da ga svetkuješ; šest dana ne jedi i svršuj sve poslove svoje , a sedmi dan je merenje tela tvojega.
5. Poštuj dijetu i volju svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.
6. Ne ubijaj sebe hranom.
7. Ne čini preljube sa hranom.
8. Ne kradi hranu.
9. Ne svedoči lažno kako ne jedeš.
10. Ne poželi hranu.

Eto, svega toga se Voki pridržavao i uspeo je. Moj plan je dva i po puta duži i daleko liberalniji. Ipak, nije dozvoljena po neka zapovest…

Sutra je dva meseca od početka „nemoguće misije“ i redovno merenje tela mojega. Naravno da ću vas obavestiću o ishodu istog. Držite palčeve!