Srpski-vo.com

… ili kako je sve počelo?

Smisao i svrha postojanja ovog bloga je da me oslobodi tereta koji nosim sa sobom već godinama. Samim tim www.srpski-vo.com je osuđen na propast, jer kada budem ostvario svoj cilj nestaće i njegov smisao.

Sve je počelo sa cifrom od 124.4 kg. Previše za 33 godišnjeg srpskog vola visokog svega 187 cm, sa uvećanim ciframa lošeg holesterola i triglicerida u krvi. Uzaludna rešenost da se nešto promeni proteklih godina rezultirala je sazrevanjem ideje koja se može opisati sa nekoliko principa koji su isplivali na površinu, sada već pre 43 dana. Sada kada sam siguran da sam na pravom putu definitivno neću odustati do pobede. U mom slučaju ona je na 90 kg ili 1000 dana principa koji slede:

- šećer ni u kakvom obliku – sve bez šećera. Ne voćnim sokovima koji ga sadrže. O Coca coli neću ni da govorim. Torte i kolači nikako;

- nikakvo grickanje bilo čega slanog van obroka ne dolazi u obzir, ni dok se gleda fuca, ni ako Đoković nastupa u finalu Wimbledona, ni kokice u bioskopu;

- brzo pešačenje 30 minuta dnevno bez obzira na kišu, sneg, led, umor, bolest…;

Postoji još nekoliko stvari, ali njih je teško kontrolisati u potpunosti pa ih ne mogu nazvati principom što smatram neophodnim.

S obzirom da je danas 20. Januar, dan po ko zna koji put presudnih izbora u našoj zemlji, ceo poduhvat pridržavanja principa je počeo u vrlo nezogno vreme, po svaki od njih. Pored najveće slave u Srba, Svetog Nikole, trebalo je preživeti Novu Godinu, a sa njom i sve paketiće koje je Deda Mraz doneo mom sinu, koje on i dan danas tamani na moje oči. Božić je kao i uvek bio pravi izazov pa sam ostao bez četvrtog principa. (S obziorom na pomenuti dan D za Srbiju da podsetim samo da i vlada stoji na pet čvstih principa. Ili možda šest.)

Naravno da to nije sve. U igru su se umešala još dva-tri rođendana i današnja slava kod cenjene tašte i tasta, kod kojih sam živeo godinu i po dana i za to vreme profitirao 20 i kusur kg, koje i sada sa sobom nosim.

U stvari ne nosim ih u potpunosti pošto je jutros moja vaga pokazala 120,8. Pored svih iskušenja iz prva 43 dana izašao sam sa 3,6 kg manjka. Uspeh ili ne? Pripremajući se ozbiljno za ceo poduhvat negde sam pročitao da je u redu gubiti 50 g dnevno. Znači da sam prebacio za trećinu željenu cifru. S druge strane za mene je uspeh pre svega što mi je taj pomak nagovestio da sam na pravom putu i da je potrebno samo ponoviti još 957 puta istu stvar kao i u prethodna 43 dana. Velike stvari se ne dešavaju preko noći, zar ne? Za nekoga je velika stvar popeti se na Himalaje, osvojiti Ligu Šampiona, osvojiti severni pol, dok je za mene velika stvar osloboditi se 35 kg viška.

Pored pomenutih iskušenja oko prva dva principa treći, koji mi činio najlakšim, bio je na teškom ispitu tokom decembarskih dana. Temperatura je bila ispod nule u kontinuitetu dvadesetak dana. Bio sam blizu kupovine trake za pešačenje, iako mi se činilo da je to sprava za žene i slabiće. Ipak, nedostatak prosora me je ostavilo na pravom putu, s obziorom da na današnjih nadprosečnih 10 stepeni i nije loše biti napolju

Sve vreme osećam potrebu da ceo poduhvat negde ostane zabeležen, ne zbog ideje da će mi to biti dodatni podsticaj da istrajem (što to je gotovo rešena stvar), već zbog ideje da svoje izgubljene kilograme, u koje sam godinama ulagao, pretočim u reči koje će ostati da me podsećaju na veličinu tereta koji sam nosio. Tako su dani ovom blogu odbrojani i nastojaću da mu skratim postojanje što je moguće više. Zar to ne opravdava prvi deo nadimka?