Srpski-vo.com

Konačno je došao i dan drugog zvaničnog merenja, tj. prošlo je dva meseca od početka poduhvata. Cifra od 118,2 kg je sasvim OK. Zadovoljan sam napretkom od -3 kg mesečno ili 100g dnevno – cela čokolada manje svaki dan. Sve preko toga je prebrzo i postoji rizik od naknadnog vraćanja kilograma.

Postoji, međutim, i druga strana priče, vezana za motivaciju. Osećam da me očekuje veoma težak period. Početna motivacija bledi. Većina ljudi oko mene već smatra normalnim moja nastojanja da se pridržavam pravila, a i ja se okrećem drugim stvarima. Naravno, reakcija okruženja i moje stavljanje dijete u drugi plan su sasvim očekivane i prirodne pojave. Ipak, ponekad ponovim sam sebi da već dva meseca ne konzumiram šećer, pešačim i ignorišem nepotrebno punjenje stomaka svakakvim glupostima, i uveren sam da ću izdržati do pobede. U principu možda i treba tako. Pravila su pravila, držim se njih bez preteranog zamišljnja i efekti će sami doći.

Obećao sam iskušenje u palačinkarnici, što se još uvek nije dogodilo. Ipak, radilo se nešto po tom pitanju. Danas sam bez većih problema prisustvovao izjedanju veće količine sladoleda na moje oči, dok su me ukrašene torte iz izloga mamile sa svih strana. Uspeo sam u takvom okruženju da provedem čitavih sat i kusur. Rasprava o trenutnoj političkoj situaciji, treba li ići na nove izbore, kako odbraniti izgubljeno, zašto su baš sada uhapsili Džaju, a gde su Terzić i ostali, učinila je da sva ta hrana ispred mene izgleda poput našeg puta u Evropu – svuda je oko mene, a ja se držim svojih principa. Dobro, bre, ljudi ima li u ovoj državi neko ko može da uradi nešto bez inata? ’Ajmo u Evropu …