Iz tog razloga, ovaj blog, pored uloge da podseća na zdrave navike i način života, ima i tu nezahvalnu ulogu „ventila“. Ovog puta tema je ZASTAVA KRAGUJEVAC.

Naime, ovih dana je aktuelno izjašnjavanje radnika pomenute fabrike oko njihove budućnosti. Digla se velika frka šta će sa njima biti, pa sindikat pokušao da poništi ugovor sa FIAT-om koji im ništa ne garantuje i tako dalje i tako redom. Trenutno je ponuđeno nekoliko opcija od kojih, po mom skromnom mišljenju, najgora je da ostanu da rade, jer:
-    oni koji su blizu penzije (pet godina do penzije) primaće 26000 dinara mesečno, dok ne odu u penziju.
-    sledeća opcija je 300 evra po godini staža otpremnina. Prosek godina u fabrici je 48 što znači da je veoma mali broj radnika sa malim brojem godina staža. Na primer, 20 godina staža  6000 evra.
-    treća opcija je 10 prosečnih plata u privredi republike što iznosi oko 438000 dinara.

I opet kukaju.

Zastava Protest

Problem je bio i sa gašenjem čuvenog ZZO-a prošle godine kada su ponovo radnici protestvovali i tražili da se život ZZO-a produži. Reč je o nekoj vrsti biroa gde su čekali na sledeći posao i primali mesečnu naknadu da ne rade ništa. Isto tako kada su Đelić i Vlahović pre nekoliko godina izmislili ZZO jedva su izvukli živu glavu, jer je razularena masa bukvalno htela da ih linčuje.

Skoro sam čuo podatak da je u Zastavu uloženo oko 500 miliona evra u poslednjih 15 godina na kupovinu takozvanog socijalnog mira. Kada to podelite na 15×12 = 180 meseci, to je oko 2, 8 miliona evra mesečno, i ako je u fabrici bilo 20000 radnika znači da je svaki radnik dobio po 138 evra mesečno u poslednjih 15 godina, mojih i vaših para direktno iz budžeta Republike Srbije. I pored svega toga kada čujem da su isti ti radnici ZASTAVE danas nezadovoljni. I ne samo to, već pominjani zdrav razum sa početka ovog posta mi govori da sam budala što radim i uopšte plaćam porez koji puni budžet koji se tako troši. Pored svega navedenog FIAT je oslobođen poreza, oslobođen je plaćanja komunalnih usluga, samo da bi zaposlio 4500 hiljade nezadovoljnih ljudi koji su godinama muzli ovu državu (daj bože da se zaposli neko mlađi). Šta je sa radnicima nekih manjih firmi koje su propale? Njima se nije pomagalo, jer nemaju socijalnu i glasačku težinu.

Zastavu je trebalo zatvoriti još kada je sa 200000 vozila godišnje spala na kapacitet od 5000 i sada bi taj problem bio daleko iza nas i ne bi nas koštao para i zdravlja. Najviše sam živaca pogubio jednom prilikom kada sam čuo da je ZASTAVA pomogla izgradnju tornja na Avali poklonivši jedno vozilo. Zaista lep gest!

Izvinjavam se što će biti i ovakvih postova, ali eto prilike da ako i vas muče slične teme ostavite komentar i bar malo sebi olakšate. Nećemo biti usamljeni

Na pola pešačenja sneg se smirio i postalo je jako prijatno na čistom vazduhu. Tada mi pade napamet da sam mogao krenuti 20’ak minuta kasnije i ne bih se smrzavao. E, tako rade, na primer, neki narodi koji u svom rečniku nemaju pomenutu reč.

Na kraju, pitam se da li ćemo ikada izbrisati po neku reč iz rečnika i zakrpiti zlatni ćilim koji pomenu jedan predsednički kandidat u nedavnoj predizbornoj kampanji?

Bliži se drugi krug izbora i mogu da kažem da je to razlog za ovaj post, koji nema neke veze konkretno sa kandidatima, niti sa ovim izborima. Više ima veze sa onima koji će birati, a to su isti oni koji su birali skupštinu društvenog preduzeća u kojem sam radio, gde su tetkica ili Pera ložač, kao i svi ostali, glasali za članove skupštine, koja bira Upravni odbor, koji bira direktora, koji se ne maša u svoj posao. Samouprvaljanje.

Atmosfera iz tog DP-a se nekako preslikala na celu državu. Tačno, to je demokratija, ali zbog našeg nebeskog naroda bi možda vredelo razmisliti o uvođenju savršenijih društvenih sistema od demokratije. Na primer, da jedan čovek nije jednako jedan glas, kao u samoupravljanju, već svačiji glas bi trebalo da vredi različito. Znam da će se mnogi podsmevati ovakvoj ideji, ali hajde da pogledamo šta se krije iza toga.

Najpre, sasvim je prirodno da su ljudi različiti, i tako treba i da ostane. Oni koji mogu da vide šire, da sagledaju stvari na duže staze, koji su se dokazali na bilo koji način, koji su inteligentiniji, koji imaju veću odgovornost, trebalo bi da imaju više udela u odlukama u društvu, pa samim tim i prilikom izbora. Da ne davim previše, po meni bi trebalo napraviti vrednost svakog glasa svakog glasača po nekoj formuli, koja bi sadržala na primer IQ, obrazovanje, godine starosti, godine radnog staža, bračni status, broj dece, da li je neko osuđivan… Postoji verovatno još značajnih parametara, koji bi se zajedno sa pomenutim unosili u elektronske lične karte (protiv kojih je, kako čujem, i predobra SPC), što bi se prilikom izbora očitavalo i davalo vrednost svakom glasu. Niko ne bi morao da zna vrednost svog glasa, niti bilo čijeg drugog.

Svestan sam da od toga nema ništa, bar dok ne dođu neki novi Stari Grci, ali bojim se da će postojeći sistem glasanja odvesti ovu zemlju tamo gde je i moje bivše Društveno preduzeće, koje je, usput rečeno, ogromnim delom zaslužno za moje zdravstveno stanje.