Srpski-vo.com

Evo došao je Februar koji mi se polovinom Decembra činio tako daleko. Kažu da je zima svoje odradila, pa se nadam lepom vremenu koje će moje šetnje učiniti dužim. Da, odlučio sam posle nekoliko preporuka stručnijih od sebe, da produžim svoju šetnju na 40 minuta. Tek nakon 30 minuta šetnje počinju procesi u organizmu koji su najefikasniji za trošenje masnih naslaga sticanih tako uporno. Nadam se da će ova novina doprineti da brojke na vagi padaju brže. Kada smo već kod toga za sedam dana biće dva meseca mog poduhvata, kada sledi merenje. Naravno, ne mogu da izdržim da ne stanem na vagu skoro svakodnevno, ali ću brojke sačuvati za sebe još koji dan.

Pored produžetka pešačenja krenuo sam i sa trbušnjacima, pomalo. Ne mogu vam reći sa koliko sam trbušnjaka krenuo, jer bi vas to prilično zasmejalo, dok bih se ja osećao krajnje neprijatno. Kada cifre narastu toliko da prevaziđu mogućnosti moje babe, možda ih i podelim sa vama. Da zlo bude veće ovo naravno nije svakodnevno, jer još uvek nisam dovoljno „zreo“ za tako nešto.

Ipak, zrelost postoji za specijano iskušenje, koje bi u prvih mesec dana poduhvata bilo pogubno. Naime, trenutak je da svog klinca, ni krivog ni dužnog, ponovo odvedem u palačinkarnicu. Neki manje poverljivi iz bližeg okruženja, već su unajmili paparace tim povodom. O rezultatima iskušenja prvo ću vas obavestiti, ukoliko me ne prestignu slike „Vola u kupusu.“

Na prvi pogled ovaj post nema nikakve veze sa mojom idejom o zdravom životu, ali upravo je suprotno. Kažu da se treba otarasiti stresa, ne treba ništa zadržavati u sebi, pa evo ja ga ispljunu…

Bliži se drugi krug izbora i mogu da kažem da je to razlog za ovaj post, koji nema neke veze konkretno sa kandidatima, niti sa ovim izborima. Više ima veze sa onima koji će birati, a to su isti oni koji su birali skupštinu društvenog preduzeća u kojem sam radio, gde su tetkica ili Pera ložač, kao i svi ostali, glasali za članove skupštine, koja bira Upravni odbor, koji bira direktora, koji se ne maša u svoj posao. Samouprvaljanje.

Atmosfera iz tog DP-a se nekako preslikala na celu državu. Tačno, to je demokratija, ali zbog našeg nebeskog naroda bi možda vredelo razmisliti o uvođenju savršenijih društvenih sistema od demokratije. Na primer, da jedan čovek nije jednako jedan glas, kao u samoupravljanju, već svačiji glas bi trebalo da vredi različito. Znam da će se mnogi podsmevati ovakvoj ideji, ali hajde da pogledamo šta se krije iza toga.

Najpre, sasvim je prirodno da su ljudi različiti, i tako treba i da ostane. Oni koji mogu da vide šire, da sagledaju stvari na duže staze, koji su se dokazali na bilo koji način, koji su inteligentiniji, koji imaju veću odgovornost, trebalo bi da imaju više udela u odlukama u društvu, pa samim tim i prilikom izbora. Da ne davim previše, po meni bi trebalo napraviti vrednost svakog glasa svakog glasača po nekoj formuli, koja bi sadržala na primer IQ, obrazovanje, godine starosti, godine radnog staža, bračni status, broj dece, da li je neko osuđivan… Postoji verovatno još značajnih parametara, koji bi se zajedno sa pomenutim unosili u elektronske lične karte (protiv kojih je, kako čujem, i predobra SPC), što bi se prilikom izbora očitavalo i davalo vrednost svakom glasu. Niko ne bi morao da zna vrednost svog glasa, niti bilo čijeg drugog.

Svestan sam da od toga nema ništa, bar dok ne dođu neki novi Stari Grci, ali bojim se da će postojeći sistem glasanja odvesti ovu zemlju tamo gde je i moje bivše Društveno preduzeće, koje je, usput rečeno, ogromnim delom zaslužno za moje zdravstveno stanje.

… ili 1000 dana bez banana

Ima još nekoliko stvari koje bi sada vredelo reći. Pre čitavog poduhvata odradio sam analizu krvi, sa idejom da odem kod nutricioniste. Rezultati su pokazali hoslesterol 7,2 mmol/L (normalno do 5,2 mmol/L) i trigliceride 2,1 (normalno do 1,7 mmol/L). Naravno, to je bila ideja moje lepše polovine, koju ja po starom dobrom običaju ipak nisam poslušao, jer sam po povratku sa rezultatima svratio do privatne ambulante u kojoj imam poznanicu, koja mi je dala papir sa preporučljivim načinom ishrane i nekoliko saveta. Prvi je bio da skinem višak kilograma. Najbolje je, reče, brzo pešačenje između 30 i 60 minuta dnevno. Papir ukratko sadrži sledeće.

Dozvoljeno:

- mleko 1,6 mm, jogurt, kiselo kravlje mleko, posni sirevi, sve u malim količinama

- živinsko meso bez kožice (osim patke i guske), riba (morska, plava), teletina, govedina, jagnjetina, divljač, sardine bez ulja, isključivo belance jajeta, prerađevine od živinskog mesa (praška šunka, viršla, salama)

- biljna ulja, maslinovo ulje

- sve vrste povrća pripremljene bez masnoća i šećera, sve salate

- jabuke, trešnje,višnje, kajsije, breskve, kruške, šljive, narandže, mandarine, grejp, jagode, maline, limun, borovnice, ribizle, orasi, badem

- mineralna voda, svi voćni sokovi koji su bez šećera, čaj, crna kafa (u malim količinama)

- crni hleb, polubeli, hleb sa celim zrnima, graham hleb, ako obrok sadrži krompir ili pirinač ne jedite hleb

- pekmez i marmelada bez dodatog šećera, poslasice sa corn-flakes-om ili ovsenim pahuljicama

- so (u ograničenim količinama), biber, senf, sirće, bosiljak, kim, paprika

Teži deo, ili šta je zabranjeno:

- punomasno mleko, pavlaka, kajmak, buter, punomasni sirevi, šlag

- masna mesa, sve iznutrice, paštete, žumance jajeta, mršavo svinjsko meso, prerađevine od mršavog svinjskog mesa

- svinjaska mast, buter, loj, margarin

- krompir i pirinač najviše 2-3 puta nedeljno u manjim količinama, ali tada je obrok bez hleba

- kokosov orah, lešnik, urme, na moje veliko iznenađenje banane, lubenice, dinje, suvo grožđe, ostalo sušeno voće i kompoti

- svi sokovi sa dodatkom šećera, sva alkoholna pića (vino, pivo, žestoka pića), coca-cola, slični napici, kakao, čokolada

- beli hleb i peciva, lisnato testo, čips, smoki, štapići, krompirovo testo

- kolaći, torte, keksi, čokolada i proizvodi od čokolade, bombone, sladoled palačinke, uštipci, šećer i med u bilo kojem obliku

- majonez

Nadam se da vas nisam udavio podužim spiskom, ali eto možda nekom zatreba, ne daj bože. Ovaj spisak je uticao na formiranje principa kojih se držim, mada moram da kažem, da postoji još nekoliko stvari kojih se pridržavam, ali ne mogu ih nazvati principima, jer postoje specijalne okolnosti kada su dozvoljene.

Prvo, mleko 1,6 nikakv problem i to ispunjavam 100%.

Drugo, crni hleb takođe nije problem i čak obećavam jedan post posvećen njemu.

Najveća promena se možda ogleda u činjenici da ne konzumiram proizvode iz pekare.

Nikakvo pecivo, ni integralno, ni ražano više nije na mom meniju.

Najteži deo je alkohol, pa uz obaveznu domaću rakicu, čaša crnog vina nije na odmet.

Kao što rekoh iznenađen sam činjenicom da su banane u zabranjenom delu spiska, ali ipak se pridržavam i toga iako sam ih prilično konzumirao. Čak ih teniseri između gemova sve ređe koriste. Evo, Nole danas osvoji svoj prvi Grand Slem (iako sam mu prognozirao finale tek u Vimbldonu), a da čak nije nijedanput posegnuo za ovom nekada nezaobilaznim “dopingom”. Kad može on mogu i ja.

Na kraju, samo da napomenem da je na spisku prestanak pušenja na počasnom prvom mestu. Izvinjavam se pušačima ako sam im pokvario čitanje…

…ili šta se sve promenilo? 

Posle nekoliko dana života bloga, dobio sam prilično pitanja (od posetilaca koji me poznaju) o tome kako i zašto sam se odlučio za ovako nešto. Zar više ne veruješ u fudbal dva puta nedeljno, tenis u balonu, stoni tenis utorkom, vožnju bicikla …

Pa, potrudio sam se da ovo ne bude samo jedan od pokušaja u nizu. Uostalom, po prvi put se skidanjem kilograma bavim ozbiljno. Do sada se sve svodilo na nešto neodređeno, bez jasno postavljenih principa. Nakon ovih 47 dana, mislim da bih mogao sastaviti listu tipa deset koraka na putu ka željenoj težini, ili recimo put kojim se ređe ide ili sličnih gluposti, koje ponekad imaju smisla. Ipak ostaviću to za kraj priče, iako ima ponešto i o tome da se kaže. Svaki od principa je nastao nakon priličnog razmišljanja, i skrojen je po mojoj meri. Kako pronaći meru za sebe je pravo pitanje …

Za sada, mogu da kažem da me je isprovocirao konkretan izazov, da se 1000 dana pridržavam principa, što mi deluje neverovatno, ili još neverovatnije da imam ispod 90kg.

Možda je ovo pravo mesto da podsetim o uspešnom ostavljnju cigareta pre četiri godine i da je to doprinelo, zajedno sa povratkom iz VJ i pomenutim životom kod tašte, da dosegnem cifre na vagi koje zabrinjavaju. Upravo iskustvo povodom prestanka pušenja, nakon 15-ak godina konzumiranja istog, u pristojnim količinama od 1,5 kutije, mi je pomoglo da verujem u čudo.

Koristim priliku da pomenem film “Kako postati heroj” režisera Mladena Matičevića koji me je dodatno motivisao na ovako nešto. Ukoliko imate priliku da ga pogledate nemojte je propustiti. Daleko od toga da želim moj mali napor da uporedim sa Mladenovim poduhvatom, ali kao što rekoh za mene je ovo velika stvar…

Toliko, odoh da pokljuckam nešto…

… ili kako je sve počelo?

Smisao i svrha postojanja ovog bloga je da me oslobodi tereta koji nosim sa sobom već godinama. Samim tim www.srpski-vo.com je osuđen na propast, jer kada budem ostvario svoj cilj nestaće i njegov smisao.

Sve je počelo sa cifrom od 124.4 kg. Previše za 33 godišnjeg srpskog vola visokog svega 187 cm, sa uvećanim ciframa lošeg holesterola i triglicerida u krvi. Uzaludna rešenost da se nešto promeni proteklih godina rezultirala je sazrevanjem ideje koja se može opisati sa nekoliko principa koji su isplivali na površinu, sada već pre 43 dana. Sada kada sam siguran da sam na pravom putu definitivno neću odustati do pobede. U mom slučaju ona je na 90 kg ili 1000 dana principa koji slede:

- šećer ni u kakvom obliku – sve bez šećera. Ne voćnim sokovima koji ga sadrže. O Coca coli neću ni da govorim. Torte i kolači nikako;

- nikakvo grickanje bilo čega slanog van obroka ne dolazi u obzir, ni dok se gleda fuca, ni ako Đoković nastupa u finalu Wimbledona, ni kokice u bioskopu;

- brzo pešačenje 30 minuta dnevno bez obzira na kišu, sneg, led, umor, bolest…;

Postoji još nekoliko stvari, ali njih je teško kontrolisati u potpunosti pa ih ne mogu nazvati principom što smatram neophodnim.

S obzirom da je danas 20. Januar, dan po ko zna koji put presudnih izbora u našoj zemlji, ceo poduhvat pridržavanja principa je počeo u vrlo nezogno vreme, po svaki od njih. Pored najveće slave u Srba, Svetog Nikole, trebalo je preživeti Novu Godinu, a sa njom i sve paketiće koje je Deda Mraz doneo mom sinu, koje on i dan danas tamani na moje oči. Božić je kao i uvek bio pravi izazov pa sam ostao bez četvrtog principa. (S obziorom na pomenuti dan D za Srbiju da podsetim samo da i vlada stoji na pet čvstih principa. Ili možda šest.)

Naravno da to nije sve. U igru su se umešala još dva-tri rođendana i današnja slava kod cenjene tašte i tasta, kod kojih sam živeo godinu i po dana i za to vreme profitirao 20 i kusur kg, koje i sada sa sobom nosim.

U stvari ne nosim ih u potpunosti pošto je jutros moja vaga pokazala 120,8. Pored svih iskušenja iz prva 43 dana izašao sam sa 3,6 kg manjka. Uspeh ili ne? Pripremajući se ozbiljno za ceo poduhvat negde sam pročitao da je u redu gubiti 50 g dnevno. Znači da sam prebacio za trećinu željenu cifru. S druge strane za mene je uspeh pre svega što mi je taj pomak nagovestio da sam na pravom putu i da je potrebno samo ponoviti još 957 puta istu stvar kao i u prethodna 43 dana. Velike stvari se ne dešavaju preko noći, zar ne? Za nekoga je velika stvar popeti se na Himalaje, osvojiti Ligu Šampiona, osvojiti severni pol, dok je za mene velika stvar osloboditi se 35 kg viška.

Pored pomenutih iskušenja oko prva dva principa treći, koji mi činio najlakšim, bio je na teškom ispitu tokom decembarskih dana. Temperatura je bila ispod nule u kontinuitetu dvadesetak dana. Bio sam blizu kupovine trake za pešačenje, iako mi se činilo da je to sprava za žene i slabiće. Ipak, nedostatak prosora me je ostavilo na pravom putu, s obziorom da na današnjih nadprosečnih 10 stepeni i nije loše biti napolju

Sve vreme osećam potrebu da ceo poduhvat negde ostane zabeležen, ne zbog ideje da će mi to biti dodatni podsticaj da istrajem (što to je gotovo rešena stvar), već zbog ideje da svoje izgubljene kilograme, u koje sam godinama ulagao, pretočim u reči koje će ostati da me podsećaju na veličinu tereta koji sam nosio. Tako su dani ovom blogu odbrojani i nastojaću da mu skratim postojanje što je moguće više. Zar to ne opravdava prvi deo nadimka?